Посебну класу угљоводоника чине многобројна једињења која су због карактеристичног мириса првобитно названа ароматични угљоводоници. Ароматични угљоводоници – арени јесу циклична једињења велике стабилности. Најпростији ароматични угњоводоник је бензен С6Н6.
Молекулска формула хексана је С6Н14, хексена С6Н12, хексина С6Н10. Поређењем ових формула можемо закључити да је бензен јако незасићен, те да ће се понашати слично алкенима и алкинима. Бензен не реагује са раствором калијум перманганата, а у присуству гвожђа обезбојава раствор брома. Као производи се добијају бромбензен уљаста течност и бромоводоник. C6H6 + Br2 → C6H5Br + HBr У овој реакцији дошло је до супституције. Супституција је реакција карактеристична за засићене угљоводонике. Објашњење оваквог понашања бензена лежи у његовој структури. У молекулу бензена свих шест С-С веза су идентичне. Угљеникови атоми се налазе на теменима правилног шестоугла. У оваквој структури угљеник је остварио три везе са другим атомима. Односно, удружио је три валентна електрона са електронима других атома, тако да сваком атому угљеника остаје по један електрон. Неспарени електрони се удружују и граде три двоструке везе. Структура бензена се може приказати са две структуре са три наизменичне двоструке везе. Мерења су показала да су свих шест С-С веза идентичне. Имају исту дужину која је између једноструке и двоструке везе. Зато се бензен може представити као на сликама. |
Структура бензена |