Видимо да је атом водоника везан са само једним атомом неког другог хемијског елемента, атом хлора је везан са једним атомом водоника, атом кисеоника је везан са два атома водоника, атом азота је везан са три атома водоника, а атом угљеника са четири атома водоника. Из свега наведеног можемо закључити да су водоник и хлор једновалентни, кисеоник је двовалентан, азот тровалентан, а угљеник четворовалентан. Валентност је способност неког атома да се једини. Мера те валентности је валенца. Раније се сматрало да је валенца број који показује колико атома водоника је везано за један атом неког хемијског елемента. У ствари можемо закључити да се валенца елемената одређује на основу броја заједничких електронских парова. Валенцу елемената у једињењима са ковалентном везом одређује број електрона који учествују у грађењу заједничких електронских парова. Дакле можемо закључити: – валенца елемента је увек цео број, – валенца може имати вредности од I до VIII што је максималан број електрона у валентном нивоу, – валенца се пише римским бројем у горњем десном углу изнад симбола елемента. Из формуле једињења која се састоје од две елемента валенца се може одредити ако је позната валенца другог елемента у том једињењу. При томе треба поштовати следеће правило: Производ валенце и броја атома једног елемента у молекулу неког једињења мора бити једнак производу валенце и броја атома другог елемента у том једињењу. Пример 1 Одредити валенцу угљеника у следећим једињењима СО и СО2?
Х II C O х · 1 = 2 · 1 Х = 2
Х II C O2 х · 1 = 2 · 2 Х = 4
Валенца кисеоника је увек II, а водоника увек I.
Валенца елемената са јонском везом
У реакцији метала, који у валентном нивоу имају мали број електрона и неметала који у валентном нивоу имају велики број електрона, ствара се јонска веза. Атоми метала отпуштају своје валентне електроне које примају атоми неметала. Број примљених електрона једнак је броју отпуштених електрона. Процес отпуштања и примања електрона се назива оксидо-редукција. Валенцу елемената са јонском везом одређује број примљених, односно број отпуштених електрона. Пошто су јони наелектрисане честице често се говори о позитивној и негативној валенци, односно о електроваленци. На основу свега до сад а наученог о валенци можемо рећи: Валенцу елемената одређује број електрона који учествују у стварању хемијске везе. Ево најчешћих валенци неких атома:
Симболи елемента Валенца
H, Li, Na, K,F (I)
Mg, Ca, Ba, Zn, O (II)
Al (III)
Cu, Hg (I, II)
Fe (II, III)
C, Pb (II, IV)
N, P (III, V)
S (IV, VI)
Cl, Br, I (I, V, VII)
Атоми неких елемената имају једну вредност валенце, док неки атоми могу имати више различитих валенци. Због тога валенцу одређујемо за атом, а не за хемијски елемент. У називима једињења елемената чији атоми могу имати променљиве валенце, валенца се мора поменути у називу. Име једињења мора да омогући да се непогрешиво састави формула. За елементе који имају сталну валенцу, у називу се валенца не наводи. Нпр:
Fe2O3 гвожђе(III)-оксид Al2O3 алуминијум-оксид
У овим једињењима валенца и алуминијума и гвожђа је три, али атоми гвожђа могу имати и валенцу два, па се због тога у називима једињења које граде атоми гвожђа наглашава његова валенца. На основу валенци могуће је саставити формулу неког једињења:
Гвожђе тровалентно – кисеоник двовалентан III II FexOy морамо наћи најмањи заједнички садржалац, а то је број 6.
X= 6 : 3 = 2 Y= 6 : 2 = 3 и формула је Fe2O3
Питања и одговори:
1. Шта је валентност, а шта валенца? - Способност неког атома да се једини зове се валентност, а мета те валентности је валенца. 2. Шта одређује валенцу у једињењима са ковалентном везом? - Одређује број електрона који учествују у грађењу заједничких електронских парова. 3. Које су карактеристике валенце? – валенца елемента је увек цео број, – валенца може имати вредности од I до VIII што је максималан број електрона у валентном нивоу, – валенца се пише римским бројем у горњем десном углу изнад симбола елемента. 4. Како се одређује валенца неког елемента у једињењу? - Из формуле једињења која се састоје од два елемента валенца се може одредити ако је позната валенца другог елемента у том једињењу. 5. Које правило треба поштовати? - Производ валенце и броја атома једног елемента у молекулу неког једињења мора бити једнак производу валенце и броја атома другог елемента у том једињењу. 6. Како се одређује валенца у једињењима са јонском везом? - Валенцу одређује број примљених односно отпуштених електрона. 7. Коју валенцу најчешће има кисеоник? - II. 8. Како се одређује име једињења у коме се налази елемент променљиве валенце, на пр. гвожђе? - Гвожђе има валенцу или II или III тако да се у имену једињења мора навести валенца. 9. Како се одређује формула неког једињења ако су дате валенце елемената у једињењу? - Нађе се најмањи заједнички садржалац.