1. Шта су алкани? - Алкани су засићени ациклични угљоводоници који у својим молекулима садрже све једноструке ковалентне везе. 2. Шта су алкени? - Алкени су незасићени ациклични угљоводоници који у својим молекулима имају једну двоструку везу. 3. Како алкени добијају називе? - Алкени добијају називе тако што се из имена одговарајућег алкана са истим бројем С-атома одузме наставак -ан и дода наставак -ен. 4. Шта су алкини? - Алкини су незасићени ациклични угљоводоници који у својим молекулима садрже једну троструку везу. 5. Који типови изомерије се јављају код алкена и алкина? - Структурна и изомерија положаја. 6. Шта је изомерија положаја? - Изомерија положаја је појава да два или више једињења имају исту молекулску, а у структурној формули различит положај двоструке везе. 7. Где се у природи налазе алкани и алкени? - У нафти.
Налажење у природи – у нафти; – метан се назива барски гас и може се наћи у мочварама и рудницима. Метан настаје распадањем остатака биљака и животиња.
Добијање – у лабораторијама метан се добија дејством безводног натријум-ацетата и натријум-хидроксида: СН3СООNa + NaOH → CH4 + Na2CO3 – у лабораторијама етен се добија дејством концентроване сумпорне киселине на алкохол етанол: CH3-CH2OH → CH2 = CH2 + H2O – Етин се лабораторијски добија реакцијом калцијум-карбида и воде. СаС2 + 2Н2О → СН≡СН + Са(ОН)2
Физичке особине Meтан – је гас, без боје мириса и укуса; – неполаран је, не раствара се у води; – лакши је од ваздуха; – са ваздухом ствара експлозивну смешу и то је најчешћи узрок несрећа у рудницима; – гори слабосветлим пламеном: СН4 + 2О2 → СО2 + 2Н2О
Етен – је гас, без боје, мириса и укуса; – слабо се раствара у води; – са ваздухом гради експлозивну смешу; – лако је запаљив; – при сагоревању етена се ослобађа велика количина енергије С2Н4 + 3О2 → 2СО2 + 2Н2О
Етин – је гас, без боје, незнатно слатког укуса; – има мању густину од ваздуха; – са ваздухом гради експлозивну смешу; – на ваздуху гори чађавим пламеном јер у свом молекулу садржи висок проценат угљеника; – сагоревањем етина се ослобођа велика количина топлоте која је довољна да истопи метал 2С2Н2 + 5О2 → 4СО2 + 2Н2О
Хемијске особине Алкани не обезбојавају раствор калијум-перманганата, не реагују ни са киселинама ни са базама. Метан и други алкани реагују са халогеним елементима када се изложе светлости или високој температури. Пошто су халогени елементи једновалентни као и водоник, може доћи до замене атома водоника атомом халогеног елемента. Ова реакција се назива супституција или замена. Атом или атомска група која мења водоник назива се супституент. СН4 + Сl2 → CH3Cl + HCl CH3Cl + Сl2 → CH2Cl2 + HCl CH2Cl2 + Сl2 → CHCl3 + HCl CH3Cl + Сl2 → CCl4 + HCl У реакцији суптитуције увек настају два производа. Етен обезбојава раствор калијум-перманганата и брома (ове промене дешавају се услед реакције ових реагенаса са двоструком везом). За двоструку везу кажемо да је она функционална група алкена (функционална група је део молекула, атом или атомска група која одређује физичке и хемијске особине неког молекула). Једињења са истом функционалном групом чине класу органских једињења. За двоструку везу карактеристична је реакција адиције (у реакцији адиције долази до раскидања двоструке везе). У реакцији адиције се увек гради један производ. СН2 = СН2 + Н2 → СН3 – СН3 СН2 = СН2 + Cl2 → СН2 – СН2 │ │ Cl Cl СН2 = СН2 + НCl → СН3 – СН2 │ Cl
Хемијске особине алкина одређује трострука веза, тако да за троструку везу кажемо да је она функционална група алкина. Етин обезбојава водене растворе калијум-перманганата и брома (можемо да закључимо да је за алкине карактеристична реакција адиције као и за алкене). Адиција код алкина може бити делимична (као у примерима) и потпуна (када се дода још један молекул водоника, хлора или хлороводоника): СН ≡ СН + Н2 → СН2 = СН2 СН ≡ СН + Cl2 → СН = СН │ │ Cl Cl СН ≡ СН + НCl → СН2 = СН │ Cl
Питања: 1. Напиши следеће једначине хемијских реакција: а) пропан + кисеоник б) етин + 2 молекула хлора в) пропен + хлороводоник 2. Објасни реакцију супституције? 3. Шта је функционална група?