1. Какве низове могу да граде угљеникови атоми? Угљеникови атоми могу да граде отворене и затворене низове. 2. Какви могу да буду отворени низови? Отворени низови могу да буду резгранати и неразгранати. 3. Како могу бити везани угљеникови атоми са другим атомима? Угљеникови атоми могу бити везани са другим атомима једноструким, двоструким и троструким везама.
Угљоводоници су једињења која су изграђена од угљеника и водоника.
Ациклични угљоводоници су угљоводоници отвореног низа С-атома. Циклични угљоводоници граде затворене низове С-атома. Засићени угљоводоници имају све једноструке ковалентне везе у молекулу. Незасићени угљоводоници у својим молекулима имају бар једну двоструку или троструку везу. Угљоводоници су важан извор енергије (горива). Лако су запаљиви. Приликом њиховог сагоревања ослобађа се велика количина енергије. Угљоводоници су неполарни молекули и не растварају се у води (вода је поларна). Тачке топљења и тачке кључања угљоводоника расту са порастом броја угљеникових атома, а опадају са грањањем (рачвањем) молекула. Угљоводоници који имају до 4 угљеникова атома су у гасовитом агрегатном стању, од 5 до 17 су течности, а од 18 па навише чврсте супстанце.
Питања: 1. Како се деле угљоводоници? 2. У ком су агрегатном стању? 3. Да ли се растварају у води?