1. Који је хемијски знак угљеника? - С [це]. 2. Који је атомски, који масени број угљеника? - Z = 6 А = 6. 3. Колико протона, електрона и неутрона има у атому угљеника? - N(p+)=6 N(e-)=6 N(n0)=12 – 6=6. 4. У којој групи, у којој периоди се налази угљеник? - К 2e- L4e- У 14. групи у 2. периоди.
Налажење у природи Угљеник и његова једињења су веома распрострањени у природи. Налазе се у – дрвету, – нафти, земном гасу, – природним угљевима, – биљном и животињском свету, – графиту, дијаманту, фулерену, – ваздуху, – стенама и минералима. У слободном стању угљеник се може наћи у три кристална облика – графит, дијамант и фулерен.
Физичке особине Графит – чврста супстанца, црносиве боје; – веома је мек, оставља траг на папиру; – добар проводник топлоте и електрицитета; – тешко се топи, а лако сагорева; – не раствара се у води.
Дијамант – чврста супстанца, без боје; – одликује се великом тврдоћом; – не проводи топлоту и електрицитет; – не раствара се у води.
Фулерен – садржи 60 атома у молекулу; – његов молекул има облик фудбалске лопте.
Поред кристалних облика угљеника постоје и аморфни облици. Главне врсте аморфног угља су: чађ, кокс, активни, животињски и дрвени угаљ. Они се користе за уклањање отрова мириса и боја, као и за пречишћавање воде.
Хемијске особине – Живи свет је свет угљеникових једињења. Грађа атома угљеника омогућава огроман број комбинација између самих атома угљеника, као и са атомима других елемената. Угљеникова једињења изучавају органска хемија и биохемија. – Постоји релативно мали број неорганских једињења.
– Угљеник гради два оксида:
СО - угљеник(II)-оксид, угљенмоноксид СО2 - угљеник(IV)-оксид, угљендиоксид
1. Сагоревањем угљеника настаје угљеник(II)-оксид: 2С + О2 → 2СО
– СО је гас без боје, укуса и мириса; – веома је отрован; – налази се у вулканском гасу; – настаје непотпуним сагоревањем бензина у моторима.
2. Сагоревањем угљеник(II)-оксида настаје угљеник(IV)-оксид 2СО + О2 → 2СО2
– СО2 је састојак ваздуха, налази се у природним минералним водама и у вулканском гасу; – у природи настаје као производ тихе оксидације многих органских супстанци. Жива бића га избацују у процесу дисања; – ако се угљеник(IV)-оксид сабије на малу запремину и при ниским температурама он прелази у течно стање. При наглом испаравању се хлади и прелази у чврсто стање – суви лед.
3. Угљеник(IV)-оксид се добро раствара у води и при томе се добија угљена киселина: СО2 + Н2О → Н2СО3 – Н2СО3 је нестабилно једињење и лако се распада на воду и угљеник(IV)-оксид; – соли Н2СО3 се називају карбонати.
Примена – графит за прављење оловки и електрода, као мазиво; – дијамант за сечење тврдих предмета, као накит; – СО2 за гашење пожара, за газирана пића, у индустрији шећера.
Питања: 1. Где се у природи налази угљеник? 2. Наброј алотропске модификације угљеника. 3. Које су особине и где се користе дијамант и графит? 4. Колико оксида гради угљеник и који су? 5. Који оксид се раствара у води и шта се добија? 6. Како се добија и где се користи угљендиоксид?