Водоник је открио 1766. године Хенри Кевендиш
Водоник припада првој или седамнаестој групи ПСЕ. Водоник има један валентни електрон и до стабилне конфигурације недостаје му један електрон. Атом водоника има најпростију грађу, у језгру има један протон, а у електронском омотачу се креће један електрон. Водоник је у свим једињењима једновалентан. Водоник је најраспрострањенији елемент у свемиру, од њега су изграђене звезде. На земљи се јавља у облику једињења. Водоник има и своје изотопе. Он има 3 изотопа. Атом водоника у чијем се језгру налази само један протон се назива протијум. Атом водоника у чијем се језгру налази један неутрона назива се деутеријум. Атом са два неутрона назива се трицијум. Атоми водоника у молекул се везују неполарном ковалентном везом. Водоник може да се добије из свог најраспрострањенијег једињења H2O, може се добити електролизом (разлагање супстанци једносмерном струјом) ФИЗИЧКА СВОЈСТВА Водоник је гас без боје и мириса, не раствара се у води. ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА Водоник је запаљив гас, његово присуство доказује се паљењем. Водоник је гас који гори. Смеша водоника и кисеоника у запреминском односу 2:1 назива се праскави гас. (настаје вода) ЈЕДИЊЕЊА ВОДОНИКА Најважније једињење водоника је вода. Вода је поларни молекул, стога је вода један од најбољих растварача. ПРИМЕНА ВОДОНИКА Водоник се користи за:
|
|