Метали су најбројнији хемијски елементи. Неки метали, њихове особине и примена познати су од давнина. Тако у историји човечанства постоје две епохе назване по металима – гвоздено и бронзано доба.
Налажење у природи Неки метали се у природи могу наћи у слободном, елементарном стању – злато, сребро, метеорско гвожђе, жива. Остали метали се у природи налазе у везаном стању, у облику једињења која граде стене, руде и минерале. У Земљиној кори најзаступљенији метал је алуминијум. Метали улазе у састав једињења живог света. Тако, на пример,магнезијум улази у састав хлорофила, гвожђе у састав хемоглобина, калцијум у састав костију, а натријум је један од основних састојака телесних течности.
Физичке особине На собној температури скоро сви метали су чврстог агрегатног стања, једини течни метал је жива. Скоро сви метали су сиве боје, сем злата које је жуто и бакра који је црвене боје. Метали имају карактеристичан сјај, добри су проводници топлоте и електрицитета. Већина метала је ковна и може се извлачити у жице и лимове. Међусобно, метали се разликују по тврдоћи. Метали се разликују по густини, деле се на тешке (цинк, олово) и лаке (литијум, алуминијум). Неки од метала имају магнетне особине (гвожђе, кобалт, никл).
Хемијске особине Метали имају сличне хемијске особине. Реагују са кисеоником при чему настају оксиди – базни оксиди. Растварањем ових оксида у води добијамо хидроксиде (базе).
Питања: 1. Објасни налажење у природи појединих метала? 2. Које су заједничке физичке особине метала? 3. Које су заједничке хемијске особине метала?