1. Како састављамо једначине хемијских реакција? На левој страни једначине (лево од стрелице) одговарајућим ознакама, симболима или хемијским формулама, представљају се реактанти (супстанце које реагују), а на десној (десно од стрелице) реакциони производи (супстанце које настају у реакцији). реактант 1 + реактант 2 → производ 1 + производ 2
2. Како настаје хлороводоник? H2 + Cl2 → 2HCl (H−H + Cl−Cl) → H-Cl + H-Cl У реакцији између водоника и хлора који су неметали и имају 2 атома у молекулу (повезани неполарном ковалентном везом, H−H, Cl−Cl односно H2 и Cl2) долази до кидања везе између атома водоника и везе између атома хлора и стварања нове везе између водоника и хлора. На тај начин настају 2 молекула хлороводоника.
3. Зашто настају два молекула хлороводоника? Укупан број атома сваког елемента једнак је пре и после хемијске реакције, јер атоми који су изграђивали реактанте после реакције изграђују реакционе производе, тј. долази до прерасподеле атома, број атома остаје исти. Пре реакције било је два атома водоника и два атома хлора, зато настају два молекула хлороводоника и то се приказује коефицијентом 2 испред формуле хлороводоника, HCl у хемијској једначини.
4. Како настаје вода? 2H2 + O2 → 2H2O (H−H + H−H + O=O) → H-O-H + H-O-H Када два молекула водоника реагују са једним молекулом кисеоника кидају се две H−H везе, по једна у сваком молекулу водоника и једна O=O веза у молекулу кисеоника при чему настају нове везе у молекулу воде H-O-H. Настају два молекула воде и зато се пише коефицијент 2 испред формуле молекула воде у хемијској једначини.
5. Која правила морамо поштовати при састављању једначина хемијских реакција? - На левој страни једначине пишу се симболи и формуле реактаната, а на десној симболи и формуле реакционих производа. Стрелица иде од реактаната ка производима. - Сви метали и неметали који су на собној температури у чврстом агрегатном стању (осим јода) у хемијским једначинама представљају се симболима: Fe, Zn, Cu, Na, C, P, S..... Сумпор и фосфор се, када је то посебно наглашено, представљају и ознакама S2, S8, P4. - Неметале, који су на собној температури гасовити, као и течни бром и чврсти јод чине двоатомни молекули па се у једначинама представљају формулама: H2, O2, N2, F2, Cl2, Br2, I2. Озон, један од облика кисеоника, који чине троатомни молекули, представљамо формулом O3. - Број атома неког елемента на левој страни хемијске једначине мора да буде једнак броју атома тог елемента са десне стране једначине. Изједначавање се постиже стављањем коефицијената испред симбола и формула. Индекси се у исправно написаним формулама НЕ СМЕЈУ мењати. Број један се, као коефицијент, не пише. - У хемијским реакцијама често се користе стрелице. На пример, стрелица ↑ означава да настаје гасовити производ који одлази у атмосферу, а стрелица ↓ означава да се настали производ издваја као талог.
Питања: 1. Шта је хемијска једначина, шта су реактанти, а шта производи? 2. Чему служе коефицијенти у једначинама хемијских реакција? 3. Напиши и изједначи следеће једначине хемијских реакција? а) натријум + хлор → натријум-хлорид б) водоник + азот → амонијак в) угљеник + кисеоник → угљеник(II)-оксид д) магнезијум + бром → магнезијум-бромид