Земни гас и нафта су углавном смеше угљоводоника.
Земни гас се састоји углавном од метана (до 97%), етана, пропана, бутана и неких угљоводоника који су на собној температури и атмосферском притиску у гасовитом агрегатном стању. Поред њих у земном гасу могу се наћи и друге супстанце (азот и угљен-диоксид, хелијум и сумпор-диоксид и сумпорводоник). До потрошача се земни гас углавном допрема гасоводима. Нафта је смеша засићених ацикличних и цикличних, и ароматичних угљоводоника. Она често садржи и једињења сумпора, азота и кисеоника од којих најчешће потиче непријатан мирис. Та једињења су непожељни састојци нафте. Нафта се вади из нафтних бушотина које могу бити на копну и на мору. Сирова нафта се прерађује у фабрикама које се зову рафинерије. Добијени производи зову се деривати нафте. То су смеше супстанци са сличним физичким својствима. Деривати нафте се добијају фракционом дестилацијом или фракционом кондензацијом. |